Osnovne odlike srpske kuhinje su kvalitet namirnica, sveže i sočno meso, i jaki ukusi i mirisi povrća i voća koji nisu pokriveni začinima i sosevima. U Srbiji se ne koristi genetski modifikovana hrana i pojačivači ukusa. Načini pripreme hrane su raznovrsni, hrana se kuva, prži i peče, a u mnogim restoranima se koriste i stari načini pripreme hrane - na ražnju ili u saču, glinenoj posudi koja se zatrpa žarom. Veliki je izbor kuvanih jela (koja se jedu kašikom), za čiji ukus je presudno dugotrajno kuvanje na tihoj vatri. Kuvana jela za osnovu najčešće imaju proprženi crni luk, koristi se i razno povrće (naročito paprika, kupus i zelje), dimljena slanina i razne vrste mesa. Tradicionalni začini ovog podneblja su ruzmarin, majčina dušica, peršun, vlašac i bosiljak, a od prihvaćenih - crni biber, mlevena suva paprika i lovorov list. Na ukus se intezivno utiče i belim lukom, suvim šljivama, orasima i medom. Kuhinja je sezonskog karaktera. Jedan od najvećih strahova Srba je da ne umru gladni, tako da su porcije u većini restorana prilično obimne (porcije mesa mogu da dostignu i 300-500 grama). Za utehu je da mnoga jela mogu da se naruče kao pola porcije. Srbi vole da se druže uz hranu i često izmisle povod da se nešto proslavi i stvori prilika da se okupe i naprave roštilj ili ispeku nešto na ražnju. Vegetarijancima će biti malo teže da se snađu jer jela za njih nisu sistematizovana u jelovnicima, ali će uživati u salatama, vrućoj pogači sa sirom, raznim pitama, čorbama, pečurkama i pohovanom povrću. Predstavićemo vam neka od jela srpske kuhinje koja se najčešće mogu nađi na jelovnicima restorana.

Doručak: Standardni doručak za polovinu Beograđana je kafa i cigareta pre odlaska na posao. Na putu do posla se svraća u pekaru na burek (ili pogačice sa čvarcima) i jogurt. Burek je vrsta višeslojne masne pite sa mlevenim mesom. Jelo je turskog porekla ali se u Beogradu pravi na poseban način i njegov ukus nema veze sa turskim originalom. Pravi se u tepsijama kružnog oblika, seče se na trouglaste komade po vašoj želji (tražite za početak 250 grama) i osim mesa može biti prazan ili sa sirom. Jede se uz jogurt, u pekari za pultom (dobićete pribor za jelo) ili možete da ga ponesete. Mnogi restorani i kafe-barovi imaju doručak u ponudi (jaja pržena na razne načine sa slaninom, povrćem ili kobasicama, uštipci sa sirom ili džemom, kačamak sa mladim sirom i kajmakom...) čija se cena kreće od 2-4 evra.

Meso sa roštilja se deli na ćevape (mleveno meso valjkastog oblika), pljeskavice (mleveno meso u količini od 5 ili 10 ćevapa na gomili kružnog oblika), kobasice (specijalna roštiljska varijanta, najčešće pomalo ljuta), ražnjiće (seckano meso nanizano na štapić), vešalice (svinjski kare bez kosti, sečen po dužini; mogu biti bele ili dimljene), pileću džigericu uvijenu u slaninu, leskovačke uštipke (mleveno meso i tucana ljuta paprika u obliku malih krofni), itd. Ako naručite "mešano meso" dobićete na jednom tanjiru od svega po malo. Ako naručite "leskovački voz" dobićete sve navedeno na zasebnim tanjirima koji će stizati jedan za drugim, da bi svaka vrsta mesa bila savršeno topla. Broj "vagona" zavisi od vaše izdržljivosti.

Poslastice: većina restorana od slatkiša nudi palačinke na razne načine, sladoled, voćne kupove, torte, ali ako hoćete da probate nešto što je karakteristično za ovaj grad, naručite orasnice, suvu pitu sa orasima, pitu sa višnjama ili vanilice. Verovatno ste primetili da su orasi omiljeni sastojak u kafanskim slatkišima, ponuda kao da je prilagođena muškarcima. U nekim restoranima možete da probate i Žito - kuvanu belu pšenicu pomešanu sa mlevenim orasima, šećerom i muskatnim orahom. Služi se hladno, može i sa šlagom.


RAKIJA I VINO
  
OMILJENI BEOGRADSKI RESTORANI

Hladna i topla predjela: Svaki dobar ručak počinje čašicom ohlađene rakije, da se pojača apetit i zagreje srce. Slede predjela na mediteranski način kao meze - izbor raznih sitnih zalogaja na tanjiru ili kao zasebna porcija nekog specijaliteta. Najčešće se nudi kajmak (slani mlečni namaz), proja (hleb od kukuruznog brašna, često se u testo dodaje sir), gibanica (srpska pita od specijalnih kora sa jajima, sirom i kajmakom; može da se jede hladna ali je najbolja vruća, uz kiselo mleko), prebranac (krupan pasulj, spreman sa začinima i dinstanim crnim lukom), beli sirevi (ima raznih, kravljih, ovčjih i kozjih), užička pršuta (goveđa ili svinjska), čvarci (topljena svinjska mast formirana u oblik pogodan za grickanje, podvrsta su duvan-čvarci - koji oblikom podsećaju na duvan), pihtije (želatinasto jelo od kuvanih svinjskih nogica i mesa sa glave), pohovane paprike punjene

sirom i kajmakom, suve šljive punjene sirom i rolovane slaninom... Pored gibanice, prave se i razne druge pite: sa sirom, zeljem, prazilukom, bundevom, krompirom, jabukama, višnjama… Najbolje su od ručno razvijanih kora.
Supe i čorbe: U restoranima se najčešće služe teleća i jagnjeća čorba (prave sa puno mesa i povrća, služe se tople i mogu se posle serviranja začiniti sa nekoliko kapi sirćeta), čorba od povrća i pileća supa, a ponegde možete naći i čorbu od kopriva. Na reci ćete moći da probate riblju čorbu, koja se priprema od raznih vrsta rečne ribe i obično služi u kotlićima na stolu. NObično se služi u kotlićima na stolu. Najčešće nije očišćena od kostiju koje doprinose njenom ukusu pa budite pažljivi. U čorbu može da se doda malo sirćeta ili limuna i umače hleb.

Glavna jela: Sarma - mleveno meso, pirinač i začini uvijeni u listove kiselog kupusa. Pravi primer posvećenosti pripreme hrane u Srbiji, proces počinje biranjem kupusa na pijaci, kiseljenjem u podrumu ili na terasi u trajanju od najmanje mesec dana, priprema nadeva i zavijanje sarmi - par sati, na kraju krčkanje sa suvim mesom - bar 7-8 sati i čekanje na treći dan od kad je skuvana jer je po predanju tada najbolja!
Jagnjeća sarmica - sitno seckana crna i bela džigerica, pirinač, jaja, luk i začini umotani u jagnjeću maramicu i preliveni mlekom i jajima, a zatim zapečeni u rerni. Služi se sa hladnim kiselim mlekom.
Karađorđeva šnicla - teleća šnicla urolovana sa kajmakom i pohovana, služi se sa tartar sosom. Ime je dobila po Karađorđu, vođi Prvog srpskog ustanka protiv Turaka. Zovu je još i "devojački san".

Podvarak - dinstani kiseli kupus, najčešće se služi sa ćuretinom ili dimljenim šaranom. Svadbarski kupus - kiseli kupus složen u slojeve sa ovčjim, goveđim i svinjskim mesom (svežim i suvim), kuva se u velikom zemljanom loncu nekoliko sati, što duže to bolje.
Svadbarski kupus - kiseli kupus složen u slojeve sa ovčjim, goveđim i svinjskim mesom (i svežim i suvim), kuva se u velikom zemljanom loncu nekoliko sati, što duže to bolje.
Punjene tikvice - izdubljene mlade tikvice punjene pirinčom i junećim ili svinjskim mlevenim mesom, kuvane sa paradajzom, mirođijom i peršunom. Služe se sa hladnim kiselim mlekom.
Leskovačka mućkalica - dinstani komadi paprike, paradajza, luka, mlevene ljute paprike i seckanog mesa prethodno pečenog na roštilju. Ne naručuje se kad imate belu košulju.
Čorbast pasulj - kuva se sa crnim lukom, lovorovim listom,

mlevenom paprikom, slaninom i suvim rebrima. Najslađe je da se u pasulj umače hleb. Na naručujte pre odlaska u pozorište ili bioskop. Pečenje - standardan izbor za neodlučne i one koji vole jednostavnu ishranu. Jagnjići, prasići, a ponekad i jarići se peku na ražnjevima iznad žara od bukovine, najčešće u restoranima koji se nalaze duž važnijih puteva. Ukus je takav da se i lepo vaspitani često zaborave pa ližu prste. Meso se meri na kilogram, a Vi možete da poručite koliko hoćete (kilo mesa je dovoljno za dvojicu Srba, ako nisu mnogo gladni, jer se meso meri sa kostima). Probajte obavezno i Jagnjetinu ispod sača (zemljane posude sa poklopcem). Komadi jagnjetine i krompira se stave u sač koji se zatim zatrpa žarom i ostave da se krčkaju nekoliko sati, sve dok meso samo ne počne da se odvaja od kostiju. Jela sa roštilja - razne vrste mesa pečenog na roštilju uz prilog od sitno seckanog crnog luka. Iako mnogi narodi spremaju meso na taj način, u Srbiji je to podignuto na umetnički nivo i ovakav ukus nigde drugde nećete naći. Meso se posebno priprema i peće na roštilju koji se loži isključivo bukovim ćumurom. Roštilj majstori su posebna klasa kuvara i najbolji dolaze iz grada Leskovca na jugu Srbije. Kao prilog uz glavna jela od mesa najčešće se služi krompir pečen u rerni (ili u modernoj varijanti pomfrit), grilovano povrće, pire krompir ili kuvani grašak, boranija, šargarepa.

Riba - u svim svetskim kuhinjama za spremanje ribe postoji veliki broj recepata, ali kad se riba vadi iz reke sveža, direktno ispred vašeg stola na nekom splavu-restoranu, najukusnija je kad se samo malo iznenadi vatrom i odmah posluži. Riba najbolje prija uz blitvu ili krompir salatu (kuvani krompir sečen na kolutove i začinjen uljem, crnim lukom i biberom). Ljubitelji morske ribe neće ostati uskraćeni za svoje zadovoljstvo jer skoro svakodnevno avionom i vozom stiže sveža riba sa mora. Beograđani puno putuju i imaju visoka očekivanja u pogledu pripreme morske ribe pa se nećete razočarati kad je naručite u specijalizovanim restoranima.
Salate - iako se glavno jelo od mesa ili ribe obavezno služi sa nekim povrćem kao prilogom, u Srbiji se obavezno naručuju i salate od svežeg povrća kao dodatak. Letnje salate su Srpska (ljuta papričica, ulje i so), Šopska (isto kao srpska, uz dodatak rendanog sira), zelena

salata (može biti od nekoliko različitih vrsta zelene salate i dodatkom rotkvica), svež kupus (narendan i začinjen uljem i sirćetom), mladi luk u proleće... Zimske salate su Turšija (mešavina ukiseljenih krastavaca, paprike, zelenog paradajza, šargarepe i karfiola), kiseli kupus (služi se naseckan i posut uljem i tucanom suvom paprikom), pečena paprika (oljuštena i začinjena uljem, sirćetom, solju i belim lukom - izbegavajte je ako planirate da zavedete nekog), ajvar (pečena i oljuštena paprika, samlevena i upržena; podvarijanta je sa

dodatkom plavog patlidžana). Rasol (tečnost u kojoj se kiselio kupus) se pije kao lek protiv mamurluka. Za one koji vole ljuto služe se sveže ljute papričice, pečene ljute papričice sa belim lukom u ulju, ukiseljene ljute papričice, urnebes salata (tucana ljuta paprika pomešana sa sirom) i ren (pročišćava sinuse i najbolje se slaže uz kuvana jela). Strugana rotkva i rakija odlično otvaraju apetit. Hleb - stavlja se odmah na sto i jede uz sva jela tokom celog ručka. Normalno je da zatražite još, ako pojedete sve što je doneto. Na računu je prikazan pod oznakom "kuver" i cena je obično fiksna, bez obzira koliko pojedete. Bolji restorani služe nekoliko vrsta hleba (beli, crni, kukuruzni, itd.) i razne namaze. Sam vrh ugostiteljske ponude je kad u restoranu sami mese i peku domaći hleb - pogaču. Jede se vruća, sa kajmakom.