Ako nemate jake živce i avanturistički duh, najbolje je da odustanete od vožnje po Beogradu sopstvenim ili iznajmljenim automobilom. Beograđani voze brzo i nervozno, naglo i bez upozorenja menjaju traku i psuju sve oko sebe jer skoro svako misli da je uvek u pravu i da ima prednost. Ako se ipak odlučite da vozite po Beogradu, obratite pažnju na sledeće stvari:
Vozite po propisima i ignorišite one koji vam trube zato što niste krenuli sa semafora čim se upalilo žuto svetlo ili što vozite propisanom brzinom. Ograničenje brzine u gradu je 50 km/h, ako nije drugačije označeno. Na nekim mestima u gradu (naročito tamo gde je na nekom delu ulice ograničenje 40km/h) policija kontroliše prekoračenje brzine. Na prednjem sedištu putničkog vozila ne sme da se prevozi dete mlađe od 12 godina, kao ni lice koje je pod uticajem alkohola. Dozvoljena količina alkohola u krvi vozača je do 0,03%. Korišćenje pojaseva je obavezno.

Više i ne postoje klasični saobraćajni špicevi, gužva je skoro uvek na svim važnijim saobraćajnicama. Kad pada kiša, gužve i zastoji su 3-4 puta veći nego običnim danima, iako se ne povećava broj vozila u saobraćaju. Zbog dugotrajne vožnje u koloni i pada koncentracije, manji sudari su česti na mostovima Gazela i Brankovom, kao i u Bulevaru Vojvode Mišića (pored Beogradskog sajma). Jedina preventiva je da držite sigurno odstojanje. Kada je u nekoj ulici krajnja desna traka obeležena žutom bojom, znači da je rezervisana za vozila gradskog saobraćaja i taksi. Zbog velikog broja rupa na kolovozu najudobnije je voziti se terenskim vozilima po beogradskim ulicama. Rupe se misteriozno pojavljuju i u tek popravljenim ulicama, a najopasnije su kada se po kiši napune vodom pa se ne vide.

Ma koliko da ste smireni, budite spremni da izgubite živce kad se u saobraćaju sretnete sa komunalnom službom koja održava puteve. Još uvek nisu uspeli da zaposli nekog ko se razume u pravljenje šahtova u istom nivou sa kolovozom, pa su šahtovi utonuli u asfalt još jedna opasnost koja vreba vozače. Turističke putokaze je teško ne primetiti jer su verovatno najružniji u Evropi, a uz to vam neće biti od koristi. Ipak najveća opasnost vozačima u Beogradu preti od zgodnih i oskudno obučenih Beograđanki koje prolaze ulicom.

  

Među beogradskim taksistima ima loših i bezobzirnih vozača. Zbog toga ćemo Vam preporučiti samo dva taksi udruženja (od dvadesetak koliko ih ima) koja imaju najveći broj pristojnih i poštenih vozača, kao i solidne automobile: Lux taxi, Tel: +381 11 3033-123 i Pink taxi, +381 11 9803. Taksi možete pozvati na ulici podizanjem ruke, na taksi stanici ili telefonom (najsigurnije da izbegnete čekanje). Problem može da bude vožnja na kraćim relacijama (na primer, od Terazija do Slavije). Ako Vas odbiju za kraću relaciju (iako po zakonu ne bi smeli), ne vredi se raspravljati već probajte da nađete drugo vozilo. Obično oni koji su prvi u redu na taksi stanicama izbegavaju kraće vožnje, dok su oni na začelju raspoloženi za sve.

Izbegavajte taksi stanice kod Železničke i Autobuske stanice, na Terazijama kod početka Knez Mihailove ulice i nezvaničnu na Trgu Republike preko puta Narodnog pozorišta. Na ovim mestima ima mnogo taksista koji će pokušati da prevare svoje mušterije. Cena prevoza se ne dogovara jer su taksisti obavezni da naplate vožnju koliko taksimetar pokaže. Taksi vozilo mora da ima istaknut cenovnik na vidnom mestu, kao i identifikacionu karticu vozača.

Sva taksi vozila moraju da imaju oznaku udruženja (ako imaju samo veliku belu tablu sa Taxi oznakom onda se radi o “samostalcima” među kojima takođe ima prevaranata) i slova TX na registraciji automobila. Prevoz taksijem u Beogradu je jeftiniji nego u većini evropskih zemalja. Start je oko 1,5€, a kilometar vožnje od 60 centi do 1€ (u zavisnosti od tarife). Prva tarifa važi radnim danom i subotom od 05 do 22h, druga radnim danom i subotom od 22 do 06h, kao i nedeljom i praznikom (24h), a treća važi za vožnje van gradskog područja. Vožnja sa kraja na kraj grada obično ne prelazi 20 evra.

Prevoz od aerodroma do centra grada uz vaučer košta 1.800 dinara (oko 16€). Uobičajena napojnica je zaokruživanje cene u iznosu do 10%. U cenu je uračunat i prevoz ličnog prtljaga. Taksijem mogu da se prevoze kućni ljubimci uz pristanak vozača. Ako želite račun, taksi vozač je obavezan da Vam ga da. Prevare mušterija u Beogradu se odvijaju na dva načina. Prvi je vožnja po taksimetru ali višom tarifom od propisane (može značajno da poskupi cenu ako vam naplate po tarifi za vožnju van grada). Ako je na taksimetru prelepljeno prvo polje sa leve strane koje prikazuje broj tarife - odustanite od vožnje. Drugi način je ugrađivanje "turbine", sprave koja ubrzava otkucavanje taksimetra pritiskom na skriveno dugme. Taksimetar pokazuje ispravnu tarifu ali cena vožnje raste brže od realne. U svakom slučaju, ako pozovete taksi iz jednog od dva udruženja koje smo preporučili, veoma su male šanse da ćete naleteti na taksistu prevaranta. U Beogradu je normalno da tokom vožnje sedite pored taksiste i prekratite vožnju razgovorom. Taksisti će Vam rado pružiti informacije o hotelima, restoranima ili drugim stvarima koje Vas zanimaju. Ako taksista puši i to Vam smeta, slobodno ga zamolite da ugasi cigaretu. Kad telefonom naručujete taksi možete da tražite nepušača.
Važnije taksi stanice su obeležene na našoj karti Beograda.
Iznajmljivanje limuzina i automobila sa vozačem:
Mobil System, Tel: +381 63 1235-555, www.limo.rs
Limo service, Tel: +381 63 214-412, www.belgradelimoservice.com
Exclusive, Tel: +381 63 270-067, www.limobelgrade.rs
  

Beograd je, kao i svaki grad, najbolje upoznati peške, jer jedino tako možete osetiti njegove zvuke, mirise i život ulice. Beogradski vozači uglavnom neće namerno zgaziti pešaka, mada ne očekujte da uvek stanu čim stupite na pešački prelaz. Morate biti hrabri i drski na pešačkom prelazu, to vozači poštuju. Iako je Beograd bezbedan grad i nema delova kojih bi trebalo posebno da se čuvate, postoje brojne opasnosti na koje bi jedan turista, nenaviknut na život u Beogradu, trebalo da obrati pažnju. Prva opasnost su nagazne mine koje ostavljaju psi na trotoaru. Kazne za neodgovorne vlasnike postoje, ali ih niko ne naplaćuje. Najopasnije zone su Svetogorska, Vlajkovićeva, Palmotićeva i Hilandarska ulica, kao i Dorćol, od Vasine do ulice Cara Dušana. Gledanje gde gazite može biti korisno i za izbegavanje otvorenih šahtova (ponekad se dešava da oni koji se bave reciklažom i skupljaju staro gvožđe usput ukradu i poklopac sa šahta).

Ipak, nemojte neoprezno da gledate samo dole, ispred svojih nogu, jer morate da pazite i na komade zapuštenih fasada koji mogu da vam padnu na glavu, a zimi su opasne i ledenice koje vise sa krovova, kada počne da se topi sneg. Leti može da vas okupa voda koja curi iz klima uređaja koji su postavljeni na fasade zgrada (verovali ili ne, postoji zakon koji to zabranjuje). U Beogradu ima i dosta pasa lutalica. Oni uglavnom idu svojim poslom, pa ako ih ne dirate, neće ni oni Vas. U opasnosti ste jedino ako se plašite pasa, ali ipak odlučite da krenete noću prečicom, preko neke puste livade koju neki čopor smatra za svoju teritoriju.
Život u Beogradu je prava avantura!

  

Parkiranje je problem kao i u skoro svim velikim gradovima. Beograd nema dovoljan broj javnih garaža, a ni većina poslovnih zgrada u centru nema sopstveni parking. Zbog toga je uveden sistem sa tri zone za parkiranje u širem centru grada koji funkcioniše na sledeći način: Svaka ulica na svom početku i na svakoj raskrsnici ima znak koji obeležava parking zonu. Pored toga, parking mesta na kolovozu su obeležena bojom odgovarajuće zone. Zone su crvena, žuta i zelena. U crvenoj zoni je dozvoljeno sat vremena parkiranja po ceni od 56 dinara*. Posle sat vremena morate pomeriti automobil na neko drugo mesto. Kontrolori neće tolerisati zakašnjenja (nekad i čekaju pored automobila poslednjih nekoliko minuta kad ističe parking). Ako probijete dozvoljeno vreme biće Vam napisana kazna u iznosu od 1870 dinara*, koju morate da platite na šalteru pošte (dodatno maltretiranje). U žutoj zoni dozvoljeno je do 2 sata parkiranja (cena 48 dinara po satu), a u zelenoj do 3 sata (cena 41 dinara po satu).
Parkiranje se plaća karticom za odgovarajuću zonu (kupuje se u trafikama, često ih nema) ili SMS porukom sa mobilnog telefona. Kartice se popunjavaju tako što precrtate podatke koji označavaju momenat kad ste započeli parkiranje, a zatim je postavite na instrument tablu ispod vetrobrana tako da kontrolor može da je vidi.

Plaćanje SMS porukom funkcioniše tako što pošaljete registarski broj automobila (bez razmaka, na primer: BG100TW) na broj odgovarajuće zone (9111 za crvenu zonu, 9112 za žutu, 9113 za zelenu). Dobićete poruku kojom se potvrđuje da ste platili parking (ako automatski SMS odgovor počinje rečima "U Beogradu…" sve je u redu, ako počinje sa "Zao nam je..." znači da sistem trenutno ne funkcioniše i da morate da popunite karticu).
Parkiranje se na ovaj način naplaćuje radnim danom od 7 do 21h, subotom od 7 do 14h. Van tog vremena svoj automobil možete na obeleženim parking mestima da ostavite bez plaćanja parkinga. Vodite računa da ne ostavite auto na mestima koja su rezervisana za invalide ili firme (vidno obeležena znakom) jer će Vam ih odneti pauk. Kontrolori kazne naplaćuju i za greške kod plaćanja parkinga (ako ste poslali SMS na pogrešan broj). Opuštenije je ostaviti automobil u javnoj garaži jer tu parkiranje nije vremenski ograničeno i ne morate da se štrecate svakih sat vremena. Kada ulazite u garažu uzimate karticu iz automata pored rampe. Pre preuzimanja automobila, karticu ubacujete u automat za naplaćivanje (ili plaćate na šalteru ako imate samo krupne novčanice) i zatim overenu karticu ubacujete u automat pored rampe prilikom izlaska iz garaže.
* U trenutku pisanja teksta 1 evro se menja za 121 dinar.
Parking zone, javne garaže, benzinske pumpe koje rade 24h i mesta na koja pauk odnosi nepropisno parkirana vozila, obeležena su na našoj karti Beograda.

Parking servis, Starine Novaka 22 (reklamacije), Tel: 3035-400 (centar za informacije o parkiranju i odnetim vozilima, radno vreme: Pon-Pet: 7-21, Sub. 7-14). www.parking-servis.co.rs
Služba pomoći i informacija Auto-moto saveza Srbije - AMS, Tel: 1987 (pruža informacije, tehničku pomoć na putevima i prevozi havarisana vozila).
Pranje automobila spolja i unutra, 24h: servis "Petošević" na Novom Beogradu, obeležen na našoj mapi Beograda. Mapa B7

Rent-A-Car:
AVIS, Baje Pivljanina 43/6, Tel: +381 11 3676-644 (u gradu),  +381 11 2097-062 (aerodrom), www.avis.rs
Beo Rent-A-Car, Jurija Gagarina 12a (Belville - Novi Beograd), Tel: +381 11  6300- 648, Tel: +381 11  2286-049 (aerodrom), www.rentca.rs
Budget, Airport City (Novi Beograd), Tel: +381 11 3113-050 (u gradu), +381 11 2286-361(aerodrom), www.budget.rs
Hertz, Đorđa Stanojevića 14, Tel: +381 11 2028-202 (u gradu), +381 11 2286-017 (aerodrom), www.hertz.rs
Primero, Tel: +381 11 7852-820 (Novi Beograd), +381 11 2286-362 (aerodrom), www.primero.rs


Iako Beograd ima oko 1,5 miliona stanovnika i velike gužve u saobraćaju, još uvek nema metro niti će ga imati u skorije vreme. Gradski prevoz se obavlja autobusima, tramvajima i trolejbusima. Autobuski saobraćaj obavlja javno preduzeće pod upravom Skupštine grada i nekoliko privatnih preduzeća, što znači da su u saobraćaju prisutna vozila raznih oblika, boja i godine proizvodnje. Za sve prevoznike (i sve vrste prevoza) kupuje se ista karta za prevoz u trafikama.

Karte za prevoz su magnetne kartice na koje se uplaćuje željeni iznos. Iako se ove karte zovu Bus Plus važe i za tramvaje. Za turiste koji nameravaju da intenzivno koriste gradski prevoz, najzgodnije su jednodnevne (280 dinara, važe 24h), trodnevne (720 dinara) ili petodnevne karte (1100 dinara). Vreme počinje da teče od trenutka kupovine u trafici, ali svejedno morate da ih prislonite na elektronski čitač svaki put kad uđete u prevoz. Osim cene prevoza platićete i cenu same magnetne kartice (plastične su 250 dinara, papirne 40 dinara). Zanimljivo je da vremenske karte ne važe u noćnom saobraćaju, ako se vozite u periodu od ponoći do 4 ujutru, moraćete da kupite posebnu kartu za noćni saobraćaj. Ako grad upoznajete peške i samo u slučaju iznenadne kiše odlučite da uđete u prevoz, onda kartu za pojedinačnu vožnju možete da kupite i kod vozača po ceni od 150 dinara. Spremite tačan iznos jer vozači skoro nikada nemaju sitan novac da vrate kusur.
Kazna za vožnju bez karte ili bez evidentirane karte je 3.000 dinara. Radno vreme prevoza je (okvirno) od 4:00 ujutro do 23:30h uveče. U noćnom saobraćaju vozila idu na svakih sat vremena, u 00:10, 01:10 i 02:10. Karta za noćni saobraćaj košta 150 dinara za prvu zonu i kupuje se kod vozača. Autobusi u noćnom saobraćaju polaze sa posebnih stajališta na Trgu Republike ka ostalim delovima grada. Iako je u Beogradu mala verovatnoća da ćete naleteti na džeparoša, čuvajte se kad ste u gradskom prevozu, naročito kad su gužve.

Vožnja tramvajem je pomalo egzotična jer se tramvaji ljuljaju kao brodovi na nemirnom moru, a kada se pokvari jedan - blokira se cela linija (to se naravno uvek dešava između dve stanice, kada pada kiša). Vožnja tramvajem broj 2, kružnom linijom oko starog dela grada, je odličan način da za male pare razgledate ulični život Beograda. Javni gradski prevoz je brži način prevoza od sopstvenog automobila u starom delu grada, jer su za autobuse u većini ulica rezervisane posebne saobraćajne trake. Uglavnom dobro funkcioniše, ali možete da doživite i neke neobične situacije: čekanje od 30 minuta na autobus koji bi trebalo da ide na svakih 5 minuta, a zatim istovremeni dolazak nekoliko autobusa sa te linije; vožnja gradskim autobusom brzinom od 100km/h koji seče krivine i pretiče automobile, ako imate sreće da naiđete na vozača koji završava smenu pa žuri u garažu; još uzbudljivije je ako vozač koji žuri mora da se javi ženi da stiže na večeru, pa pretiče automobile vozeći jednom rukom dok drugom drži telefon.
Trenutno se na većini linija gradskog saobraćaja skoro sve vreme voze kontrolori sa putnicima, pa nemojte da propustite da overite ili kupite kartu kod vozača čim uđete. Život u Beogradu nikad nije dosadan. Naročito je zabavan tokom leta kada se broj vozila u gradskom prevozu smanji za trećinu (vikendom i više), a vozači ne uključuju klima uređaje jer štede gorivo. Da vam ne propadne obilazak grada zbog čekanja autobusa na vrućini najbolje je da idete peške na kraćim udaljenostima, da rizikujete sa taksistima (bar imaju klimatizovana vozila) ili da se nekako uklopite u raspored otvorenog autobusa za razgledanje grada.
* U trenutku pisanja teksta 1 evro se menja za 121 dinar.
Gradsko saobraćajno preduzeće: www.gsp.rs
Prigradske linije: www.lasta.rs/gradsko-prigradske-linije
  

Biciklistima nije lako da se kreću kroz grad jer moraju da dele kolovoz sa automobilima, ali je zato pravo uživanje vožnja biciklističkom stazom pored reke, od Dorćola do Ade Ciganlije. Uz stazu na nekoliko mesta postoje servisi za bicikle, kao i lepa mesta za odmor. Dobra mesta za vožnju bicikla su ostrvo Ada Ciganlija, kej duž savske obale sa novobeogradske strane i zemunski kej. Na Brankovom mostu kod pristaništa postoji lift za bickliste kojim je olakšan prelaz sa Novog Beograda na stazu koja od Dorćola vodi na Adu Ciganliju (i obrnuto). Vožnja bicikla Košutnjakom se ne preporučuje zbog velikih uspona i tesnog kolovoza koji koriste automobili (mada je pravo uživanje spustiti se divljom stazom kroz šumu od Košutnjaka do Topčiderskog parka). Na Novom Beogradu su obeležene brojne biciklističke staze, ali se retko ko toga pridržava, često ćete videti pešake koji vole baš po njima da šetaju (jer su napravljene od novog, crvenog asfalta), a biciklisti i dalje, po navici, voze kolovozom. Osim neopreznih vozača automobila vodite računa i o psima lutalicama, znak za oprez je ako vidite 2-3 psa koja se dosađuju pa laju na automobile, sigurno će im i usamljeni biciklista biti zanimljiv.