Kada želite da vidite stvarni život nekog grada najbolje je da odete na gradsku pijacu. To je najčešće jedino mesto na kome možete da vidite na okupu ljude najrazličitijeg socijalnog statusa, od prosjaka do predsednika upravnih odbora stranih banaka, od seljaka do akademika, svi se oni guraju i probijaju kroz gužvu da bi došli do onoga što im treba. Na pijaci možete da nađete sveže voće i povrće, cveće, meso i mesne prerađevine, sireve, ribu, prirodni med, čajeve i lekovito bilje, domaće brašno mleveno u
vodenici,
šumske pečurke, začinske trave, raštan, zanatske proizvode, kućne ljubimce, a možda i ljubav svog života...
Pijačne tezge se nalaze na trouglastom platou između ulica Maksima Gorkog i Njegoševe, okruženog nizom malih prodavnica, pekara i cvećara. Prodavci na tezgama su raznovrsni, najviše ima onih koji preprodaju tuđu robu i njih možete da prepoznate po raznovrsnoj ponudi, često imaju i povrće kome nije sezona jer prodaju i robu iz uvoza. Izmešani sa njima su prodavci - seljaci, koji prodaju robu sa svojih imanja. Njihove tezge ćete prepoznati po srodnim |
|
|
Saveti za početnike:
- domaći beli luk je sitniji od holandsko-kineskog, ima "ćubicu" tamo gde je koren i crvenkasto-ljubičasti preliv po opni, ljući je i daje jači ukus kod kuvanja
- prirodni med "curi" sa čačkalice u tankoj, neprekinutoj niti, lažni med sa dodatim šećerom kaplje
- paradajz koji prirodno zri mora da ima žućkasti trag oko mesta gde je bila peteljka i da miriše kad priđete tezgi
- stare, domaće sorte voća i povrća imaju mnogo "jači" ukus i više vitamina i hranljivih materija od hibridnih sorti
- ako želite punomasni sir ne kupujte ga kod istog prodavca kao i kajmak
- kada birate sir i kajmak obratite pažnju na čistoću posuda u kojima su izloženi, veća je šansa da budu dobri kod prodavca koji vodi računa o svojoj robi
- sveža morska riba mora da ima bistre i ispupčene oči, sjajnu površinu i da miriše na morsku so ili vodu
|
|
|
|
|
proizvodima (na primer, oni koji prodaju svoj krompir ili pasulj imaju još samo crni luk i beli luk, oni koji prodaju svoju šargarepu nude još i celer i peršun, eventualno kupus, itd.).
Mnoge tezge se porodično nasleđuju i većina Beograđana ima "svog" prodavca od poverenja za svaki od proizvoda.
Ako dolazite prvi put, najbolje je da prvo obiđete pijacu, da vidite gde se šta nudi i ko šta prodaje (dešava se da preprodavci daju svoju robu zabrađenim bakicama na susednoj tezgi da bi je lakše prodali kao "domaću").
Roba može da se proba, ponekad i da se pogađa oko cene. Najbolje je voće i povrće koje ima svoj miris, koje nije raslo u plasteniku nego se kupalo u suncu i kiši, čak iako je kvrgavo i nejednake veličine.
Na mnogim evropskim pijacama je zabranjeno |
pipati robu zbog higijenskih razloga, ali kako da znate da li su tikvice sveže (jutros ubrane) ako ne osetite njihove "dlačice" da vas bockaju po dlanu? Beograđani se posle nekog vremena zbliže
sa "svojim" prodavcem pa se kupovina obično otegne pitanjima o babinom zdravlju ili uspehu dece u školi. Pijaca je i mesto da se čuje dobar vic ili novi trač, da se ogovaraju političari i fudbaleri ili odigra partija šaha.
Sveža morska riba je stvarno sveža (najviše je stiže petkom u Beograd) i ovde ćete naći najbolji izbor u gradu (divlji primerci su i duplo skuplji od onih gajenih u ribnjacima). Pored ribe možete da nađete i sveže gambore, kozice i školjke. Prodavci će vam besplatno očistiti ribu koju kupite. Sveža rečna riba je uglavnom iz
ribnjaka, mada povremeno možete da naletite na divlje primerke (za svežu rečnu ribu iz Save i Dunava najbolje je da odete na Zemunsku pijacu gde se riba kupuje direktno od ribara).
Sa spoljne strane pijace u ulici Maksima Gorkog često ćete videti dvostruki red ispred jednog metalnog kioska. Tu se prodaju hleb i lepinje pečeni u peći na drva. Na "vrhu" trouglastog platoa nalazi se "mlečna" hala, klizav prostor u kome se prodaje domaći beli sir i kajmak, čvarci, slanina i zlatiborska pršuta (sve može da se proba). Ukusi su različiti, ali dobar sir uglavnom nećete naći na istom mestu gde se prodaje kajmak. Stare i antikvarne predmete, polovnu
garderobu i razni otpad koji ničemu ne služi (ali možda može nekome da zatreba) naći ćete u delu pijace gde na ogradi stoji tabla "Zabranjena prodaja starih stvari".
Radno vreme pijace: Pon-Ned. 6-20 (zimi 8-16). Ovo je zvanično radno vreme kada su otvorene kapije, ali ako želite da vidite pijacu u punom sjaju onda je najbolje da dođete između 8 i 14h, a najveća gužva je naravno vikendom. Parking se nalazi odmah uz pijacu, ulaz je iz ulice Maksima Gorkog i do njega se dolazi iz pravca Krunske ulice. Posetu pijaci možete da spojite sa ćevapima i pivom u kafani "Čubura" koja se nalazi u blizini, u "gradić Pejtonu". Idete do kraja ulicom Ivana Đaje pa
skrenete levo, "Čubura" je s desne strane kod stanice. |
|
|
Okolina: Za predah uz kafu posle obilaska pijace možete da sednete u kafanu Kalenić na početku Mileševske ulice (ako volite tradicionalnu kafu i listanje lokalnih novina), u poslastičarnicu "Present" na uglu Nevesinjske i Njegoševe (ako volite da se zasladite uz kafu) ili u "Cafe & Factory" ako želite espreso ili kapućino kao u Italiji
(Nevesinjska 21). Ovde prodaju i
najbolju mešavinu tradicionalne kafe. Ako su vam neophodni vitamini, sveže ceđene sokove ćete naći u Tegla baru (blizu ugla Krunske i Baba Višnjine ulice). Bezbrižan beogradski život možete da vidite u kafeima "Moment" i "Priča", u obližnjoj Petrogradskoj ulici. Hleb bez aditiva čeka
vas u pekari Šarlo, odmah pored "Compania de Vinos" koja ima veliki izbor vina iz Srbije. Zaobiđite pekare koje prodaju kroasane pravljene sa margarinom |
umesto putera i probajte najbolji burek u gradu u pekari "Čeda", Mutapova 65. Odmah pored možete da kupite soda-vodu neophodnu za pravi špricer. U
parkiću ka Krunskoj ulici, nalazi se spomenik Vojvodi Petru Bojoviću, oslobodiocu Beograda iz I svetskog rata koji je živeo u obližnjoj Trnskoj ulici. Tu se nekoliko dana pred Novu godinu okupljaju prodavci
novogodišnjih jelki. |