Beograd - glavni grad Srbije

PočetakIstorijaSaobraćajHrana i pićeVodič kroz Beograd
ŽIVOT U BEOGRADU | DOLAZAK SMEŠTAJ | KAFE-BAROVI | RESTORANI | NAJAVE DOGAĐAJA | NOĆNI ŽIVOT IZLETI | ENGLISH

Novak Đoković

 

Stefan Lazarević (1377-1427)

 

Zoran Živković

Novak Đoković

Jedan od najboljih tenisera u istoriji ATP-a. Osvojio je 7 Grend slem turnira, 20 masters turnira, 4 završna turnira i Dejvis kup sa reprezentacijom Srbije. 2011. godine Novak je proglašen za najboljeg sportistu na svetu. Bez obzira na svetsku slavu i sve sportske uspehe, Novak je ostao

  Despot Stefan Lazarević

Vladao je Srbijom kao Knez, od Kosovske bitke sa Osmanskim carstvom 1389. g. i kao Despot od 1402. godine. Proglasio je Beograd za prestonicu srpske države, obnovio ga i privukao u njega strane trgovce, umetnike i zanatlije. Bio je i pisac, član viteškog reda Zmaja, hrabar ratnik

  Zoran Živković

Jedan je od najviše prevođenih srpskih pisaca (73 izdanja prevedenih knjiga proze). Dela su mu objavljena u SAD, Velikoj Britaniji, Rusiji, Španiji, Danskoj, Grčkoj, Južnoj Koreji, Turskoj, Portugaliji i drugim zemljama. Dobitnik World Fantasy Award 2003. godine za najbolju novelu -

dobar čovek koji se bavi humanitarnim radom i voli da pomaže drugima, naročito deci. Pametan je, duhovit i šarmantan, Beograđani su ponosni na njega!

 

dokazan u mnogim bitkama, cenjen kao vladar i diplomata. Po njemu su nazvane dve ulice u gradu - Bulevar Despota Stefana i ulica Visokog Stevana.

 

"Biblioteka". Najpoznatija dela: Sedam dodira muzike, Skrivena kamera, Poslednja knjiga... Profesor je kreativnog pisanja na Univerzitetu u Beogradu.

         

Duško Popov (1912-1981)

  Miladin Zarić (1889-1976)   Ivo Andrić (1892-1975)
Duško Popov

Čuveni špijun iz Drugog svetskog rata po kome je Ian Fleming stvorio Džejms Bonda - tajnog agenta 007. Šarmantan, bogat i obrazovan, voleo je brze automobile i lepe devojke. Predlog prijatelja da počne da radi za Abwer Duško prijavljuje Britancima nudeći im da bude dvostruki agent. Nemci nisu znali

  Miladin Zarić

Učitelj koji je u oktobru 1944. godine spasao Stari savski most (tada jedini most preko Save) od rušenja. Most su Nemci minirali i planirali da sruše posle prelaska na levu obalu Save, ali je učitelj Miladin (koji je skoro mesec dana sa prozora svog stana posmatrao miniranje mosta) pretrčao brisani

  Ivo Andrić

Književnik i diplomata, dobitnik Nobelove nagrade (1961. god.) za književnost. Službovao je kao diplomata u Bukureštu, Trstu, Gracu, Marseju, Parizu, Madridu, a vrhunac diplomatske karijere je bilo mesto ambasadora Kraljevine Jugoslavije u Berlinu. Dan posle napada Nemačke na Jugoslaviju

da je špijunska mreža koju je njihov najpouzdaniji agent napravio na teritoriji Engleske zapravo sastavljena od operativaca MI5 koji ih snabdevaju pogrešnim informacijama. Posle Engleske, Duško od Nemaca dobija zadatak da organizuje špijunsku mrežu na teritoriji SAD. Radeći na tome upozorava FBI o japanskim planovima za napad na Perl Harbur, ali DŽ. E. Huver ignoriše njegovu informaciju smatrajući da jedan dekadentni ženskaroš nije dovoljno pouzdan. Boravak u SAD Duško koristi za strasnu vezu sa tada poznatom glumicom Simone Simon i časove pilotiranja. Ian Fleming koji je radio za Britansku pomorsku obaveštajnu službu bio je zadužen da prati Duškove aktivnosti. Bio je prisutan u kazinu u Eštorilu, kada je tokom partije bakare Duško hladnokrvno bacio na sto 50.000 dolara i odneo sve uloge jer niko nije mogao da ga prati. Posle rata Duško Popov dobija britansko državljanstvo. Odlikovan je Ordenom Britanske imperije (OBE) koji mu je (prikladno) uručen u koktel baru hotela "Ritz". Grejem Grin je za njega rekao: "Duško je bio najvažniji i najuspešniji agent koji je radio za Veliku Britaniju tokom Drugog svetskog rata".

 

prostor između dve vojske u sukobu i ašovom presekao kablove spojene sa detonatorima. Kao rezervni oficir učestvovao je u Balkanskim i Prvom svetskom ratu i bio više puta odlikovan. Za svoje herojstvo u Drugom svetskom ratu odlikovan je ordenom za hrabrost.
      
Budimir Blagojević - Buda (1928-2012)

 

napušta Berlin i vraća se u Beograd. Okupaciju provodi povučeno u iznajmljenoj sobi pišući svoje romane. Najpoznatija dela: Na Drini ćuprija, Prokleta avlija, Travnička hronika... Njegova dela su prevedena na više od 40 jezika. Odlikovan je Ordenom velikog oficira Francuske Legije časti.
      
Milutin Milanković (1879-1958)

Budimir Blagojević Buda

Upravnik Kluba književnika, nekada kultnog restorana u podrumu Udruženja književnika Srbije. Klub je bio čuven po dobroj kuhinji (sve se spremalo na 100 godina starom šporetu na drva) i bio je stecište je političara, pisaca i umetnika. Sve je pod kontrolom držao Buda koji je bio pravi heroj rada sa preko 60

Milutin Milanković

Jedan je od najcitiranijih naučnika u svetu. Geofizičar, astronom građevinski inženjer... Osnivač je katedre za nebesku mehaniku na beogradskom univerzitetu i član Srpske akademije nauka. Tvorac je najtačnijeg kalendara u kojem godina traje 365.242222 dana što je razlika od samo 2 sekunde u

godina radnog staža. Buda je imao svoja pravila od kojih nije odstupao: klub je radio samo uveče, nije radio u avgustu, nije bilo nikakve muzike (da ne bi ometala razgovore gostiju), uvek je sam naplaćivao račun sabirajući brzo cifre na parčetu papira... Umeo je da proceni gosta, da ga smesti i posluži onim što je smatrao najboljim za njega. Klub nije isti bez njega.

odnosu na tropsku godinu. To znači da je potrebno da prođe 43.200 godina da bi se napravila razlika od jednog dana. Poznat je i po teoriji ledenih doba, koja povezuje varijacije zemljine orbite i dugoročne klimatske promene. Ova teorija je poznata pod imenom Milankovićevi ciklusi. Po njemu je nazvan po jedan krater na Mesecu i Marsu, kao i jedan planetoid.

         
Milunka Savić (1888-1973)   Mihailo Petrović - Mika Alas (1868-1943)   Radivoj Korać - Žućko (1938-1969)
Milunka Savić

Žena sa najviše odlikovanja u istoriji ratovanja, ranjavana 9 puta. Mogla je ručnom bombom da pogodi gde hoće. Predstavljajući se kao muškarac, prijavila se u vojsku da bi spasila brata koji je dobio poziv za mobilizaciju. U bici sa Bugarima na Bregalnici dobila je prvu medalju za hrabrost i kaplarski

  Mika Alas

Matematičar, ribar i muzičar. Na Sorboni u Parizu diplomirao je i matematiku i fiziku, bio je student generacije. Doktorirao je na temu diferencijalnih jednačina. Vratio se u Beograd i postao profesor i član Srpske akademije nauka. Pored univerzitetske tekla je i njegova ribarska karijera, položio je ispit za

  Radivoj Korać Žućko

Košarkaški genije koji je igrao za OKK Beograd. Jedan od najboljih evropskih igrača svih vremena. Sedam puta najbolji strelac jugoslovenske prve lige (niko nije bio ni blizu da dostigne njegov rekord) sa neverovatnim prosekom od 33,7 koševa po utakmici. U dresu reprezentacije prosek mu je

čin. Tada je prvi put ranjena i u bolnici je otkriveno da je žena. U Prvom svetskom ratu, prvi orden Karađorđeve zvezde sa mačevima dobila je posle Kolubarske bitke u kojoj je sama (!) zarobila 20 nemačkih vojnika. Drugi orden Karađorđeve zvezde sa mačevima je dobila posle bitke na Crnoj reci 1916. godine kada je sama zarobila 23 bugarska vojnika. U Solunu je za opkladu sa francuskim generalom Morisom Sarajom pogodila bombom flašu konjaka postavljenu na udaljenost od 40 metara. Osvojenih 19 preostalih flaša iz sanduka sa konjakom iz 1880. godine podelila je vojnicima iz svoje čete. Odlikovana je i sa dva Francuska ordena legije časti (IV i V), zatim ruskim ordenom Georgijevskog krsta, medaljom "Miloš Obilić"... Jedina je žena na svetu koja je odlikovana Francuskim ratnim krstom sa zlatnom palminom granom. Posle prvog svetskog rata ostala je da živi u Beogradu gde su vrlo brzo zaboravili njene zasluge. Ostatak života je radila kao čistačica, podigla svoju ćerku i još tri usvojene, i odškolovala tridesetoro dece iz svog rodnog kraja.

 

ribarskog majstora. Još uvek u Beogradu važi njegov rekord za ulovljenog soma - 120 kg. Svirao je violinu i imao orkestar koji je svirao po kafanama radi druženja i sopstvenog zadovoljstva. Imao je prijatelje u svim društvenim staležima. Objavio je preko 250 naučnih radova iz matematike, za pronalazak hidrointegratora (preteče današnjih računara) dobio je zlatnu medalju na svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine. Bio je počasni doktor na akademijama u Bukureštu, Pragu, Varšavi i Krakovu. Voleo je da putuje i obišao je skoro celu Evropu, a stigao je i do severnog i južnog pola. Pisao je putopise, a bavio se i kriptografijom, autor je šifara koje je srpska i jugoslovenska vojska koristila do početka drugog svetskog rata. Ratovao je u Balkanskim i Prvom svetskom ratu kao oficir. Odlikovan je ordenom Svetog Save prvog reda. 1941. učestvuje kao rezervni oficir u odbrani zemlje od Nemaca. Biva zarobljen i ubrzo pušten zbog bolesti. Po njemu nosi ime jedna gimnazija u Beogradu, jedna ulica na Dorćolu i jedna kafana na starom obrenovačkom putu.

 

bio 20,8 poena i 20 skokova po utakmici, postigao je evropski rekord u broju koševa na jednoj utakmici - 99 (na utakmici Kupa evropskih šampiona, bolji od njega je samo NBA igrač Vilt Čemberlen sa jednim poenom više). Bio je levoruk i igrao na poziciji krilnog centra. Imao je odličan dribling i nezadrživ ulaz pod koš. Bio je poznat i po karakterističnom načinu izvođenja slobodnih bacanja - bacao je loptu sa dve ruke odozdo, iz izbačaja. Prvi je evropski košarkaš koji je dobio poziv da postane član čuvenih Harlem Globtroters-a. Sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio je 5 srebrnih medalja (2 na evropskim, 2 na svetskim prvenstvima, jednu na Olimpijskim igrama), kao i 1 bronzanu medanju. Na tri Evropska prvenstva je bio najbolji strelac. Bio je skroman čovek, stidljiv, dobar drug, košarku je igrao iz ljubavi i novac mu nije bio presudan za izbor kluba. Voleo je knjige, slikarstvo, pozorište i muziku, studirao je elektrotehniku. Poginuo je u saobraćajnoj nesreći nedaleko od Sarajeva. Deo je Kuće slavnih FIBA.. Jedna beogradska ulica nosi njegovo ime.

         
Branko Pešić, gradonačelnik (1922-1986)   Dušan (Duško) Radović (1922-1984)   Dragoljub Aleksić (1900-1985)
Branko Pešić

Vizionar, domaćin, vredan i sposoban čovek koji je je važnim i velikim projektima promenio lice grada. Rođen u Zemunu, učesnik borbe protiv okupatora na strani partizana od 1941. godine. Bio je predsednik zemunske opštine od 1955. do 1958, a predsednik Skupštine grada od 1965. do 1974.

  Duško Radović

Savest Beograda. Nekada se jutro u Beogradu nije moglo zamisliti bez kafe, pogačica sa čvarcima i njegovih aforizama koje je čitao na radiju Studio B uz muziku pesme "U ranu zoru..." Svakog jutra je čitao pet aforizama posvećenih Beogradu i Beograđanima, tačno u 7:15, za lepši početak dana.

  Dragoljub Aleksić

Čovek od čelika, bravar po zanimanju i akrobata iz hobija. Najjači čovek u Beogradu i Kraljevini Jugoslaviji. Javno je izvodio neverovatne poduhvate: savijanje gvozdene šipke, kidanje lanca zubima, razbijanje fosne o svoju glavu bez posledica, hodanje po žici razapetoj između vrhova

godine. Za razliku od većine političara nije koristio privilegije koje mu je položaj donosio: nikada nije uzeo stan od države već je ostao da živi u kući koju je još njegov deda napravio u Zemunu, sam je vozio svoj auto (iako je imao pravo na šofera i pratnju), vraćao je dnevnice koje je dobijao za putovanja i naknade za članstvo u raznim komisijama, nije otišao na lečenje u inostranstvo kada se teško razboleo... Samo je Tito u gradu bio popularniji od njega. Voleo je kafane (iako je pio samo kiselu vodu) i nije ih zatvarao (kao većina gradonačelnika posle njega), a i lepo je pevao (naročito bećarce). Za vreme dok je bio prvi čovek Beograda napravljeni su: most "Gazela", Mostarska petlja, petlja kod Autokomande, deo autoputa koji prolazi kroz grad, hala Pinki, hala sportova na Novom Beogradu, sportski centar Šumice, sportski centar Olimp, sportski centar Banjica, hala Pionir, sportski centar "25. maj", sportski centar Vračar, Terazijski tunel, palata "Beograd" (Beograđanka), blokovi 45 i 70, Institut za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", izgrađene su obaloutvrde i šetališta duž Save i Dunava, veštačko jezero na Adi Ciganliji, upravna zgrada i prvi sportski tereni, započeta je rekonstrukcija beogradskog železničkog čvora (izgradnja novog železničkog mosta preko Save i nove stanice "Prokop"), započet je projekat izgradnje metroa... Objekti napravljeni u njegovo vreme još nisu prevaziđeni, a vlastima posle njega je bio problem i da ih održavaju, a kamoli da dostignu njegovo delo.

 

Bio je beskrajno duhovit čovek iako sa lica nije skidao namrgođeni izraz. Najpoznatija dela: Kapetan Džon Piplfoks (radio drama), Poštovana deco (pesme), Na slovo, na slovo (TV emisija), Beograde dobro jutro (aforizmi). Dela su mu prevođena na najznačajnije svetske jezike. Ako Vas je venčavao opštinski matičar u Srbiji, sigurno ste imali prilike da čujete jedan od njegovih tekstova, "uputstvo za mladence". Po njemu je jedna osnovna škola i dečje pozorište na Tašmajdanu. Evo i jednog od njegovih aforizama:
"Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno."
      
Bogdan Tirnanić - Tirke (1941-2009)

 

zgrada, padanje sa te iste žice bez posledica... Leteo je iznad Kalemegdana držeći se samo zubima za avion. Oni koji sumnjaju u iznete činjenice lako ih mogu proveriti jer je veći deo podviga zabeležen filmskom kamerom. Ostavio je trag i u srpskoj kinematografiji jer je njegov film "Nevinost bez zaštite" prvi srpski tonski film sa snimljenim dijalozima. Naime, kao bezgranično romantična ličnost, odlučio je da 1941. godine (za vreme nemačke okupacije) samostalno snimi film o srpskom junaku koji spasava sirotu i nezaštićenu lepoticu. Bio je glavni glumac, reditelj, producent i scenarista filma. Delove tog kultnog filma možete videti u istoimenom filmu Dušana Makavejeva.
      
Mira Trailović (1924-1989)

Bogdan Tirnanić

Bio je jedan od najpoznatijih beogradskih novinara, pisac, glumac i šmeker. Odmeren i duhovit u tekstovima, uvek je imao svoj stav i nije podilazio nikome. Čuvar gradskog duha, uticao je svojim pisanjem na vaspitanje mnogih mladih Beograđana. Imao je široka interesovanja  i jednako

Mira Trailović

Jedna od najznačajnijih ličnosti na beogradskoj kulturnoj sceni posle II svetskog rata. Pozorišni reditelj i profesor na FDU. Osnovala je pozorište Atelje 212 i bila dugo godina njegov upravnik. 1967. godine osnovala je pozorišni festival BITEF i bila njegov umetnički direktor do kraja života.

dobro pisao o politici, sportu, stripu, muzici, knjigama, marketingu, televiziji... Autor je knjiga "Beograd za početnike" i "Beograd za ponavljače", koautor "Beogradskih priča". Smatran je najboljim filmskim kritičarem u Srbiji. Oženio je jednu od najlepših gradskih glumica, Daru Džokić.

U vreme hladnog rata festival je bio mesto na kome su se susretali umetnici sa obe strane gvozdene zavese. Njeni gosti su bili: Semjuel Beket, Piter Bruk, Bob Vilson, Pina Bauš, La Mama i drugi... Odlikovana je ordenom Legije časti. Skver između Bitef teatra i Bajlonijeve pijace nosi njeno ime.

         
Branko Pešić, arhitekta (1921-2006)   Dr Arčibald Rajs (1875-1929)   Đoko Vještica (1939-2008)
Branko Pešić

Protoneimar Hrama Svetog Save. Čast da rukovodi izgradnjom najznačajnije građevine u Srbiji poverio mu je Patrijarh German u septembru 1984. godine. Tokom izgradnje je napravio u svetu do tada neviđeni građevinski poduhvat: glavnu kupolu tešku više od 4.000 tona (na kojoj je pozlaćeni glavni

  Dr Arčibald Rajs

Švajcarski kriminolog i prijatelj srpskog naroda. Bio je profesor kriminalistike i stekao svetski ugled u toj oblasti. Na poziv srpske Vlade došao je 1914. godine u Srbiju da radi kao član Komisije za utvrđivanje ratnih zločina austrijskih i bugarskih okupatora. Zavoleo je Srbe i sa srpskom vojskom prešao

  Đoko Vještica

Beograđani su ga upoznali kao voditelja emisije "Beogradska razglednica" na radiju Studio B. Bio je beskompromisni borac protiv nepravdi gradskih institucija i birokrata u javnim komunalnim preduzećima. Nije se zadovoljavao obećanjima da će nešto biti urađeno već bi posle određenog

krst visok 12 metara) a koja je napravljena na zemlji - u unutrašnjosti Hrama, podigao je na svoje mesto, na visinu od 40 metara uz prisustvo više od 2.000 naučnika i stručnjaka iz zemlje i sveta koji su došli da prate ovaj poduhvat. Odrekao se honorara za rad na izgradnji Hrama i lično je prikupio značajna novčana sredstva za njegovu izgradnju. Autor je jedne od najvažnijih zgrada na panorami Beograda: Palate "Beograd" - Beograđanke, zgrade visoke 100m (24 sprata), koja i danas izgleda lepše i modernije od većine poslovnih zgrada koje su sagrađene nakon nje. Autor je prelepe crkve posvećene Svetoj Petki na Čukaričkoj padini. Bio je profesor na Beogradskom univerzitetu i član Krunskog saveta.

 

Albaniju i bio na Solunskom frontu. Kao ratni izveštač objavljivao je članke u evropskim novinama o patnjama i stradanjima srpskog stanovništva i vojske, a angažovao se i na zbrinjavanju srpskih izbeglica. Posle rata je ostao da živi u Beogradu. Unapredio je tehničku službu policije koja se bavila prikupljanjem i analizom tragova i dokaznog materijala. Jedan je od osnivača Crvenog krsta Srbije. Kao svoje posmrtno zaveštanje srpskom rodu napisao je apel "Čujte Srbi!" (u originalu "Ecoutez les Serbes!"). Sahranjen je na Topčiderskom groblju, a njegovo srce je (po njegovoj želji) sahranjeno na Kajmakčalanu, kraj njegovih ratnih drugova. U Topčiderskom parku se nalazi njegov spomenik, a jedna beogradska ulica nosi njegovo ime.

 

roka zvao direktore komunalnih preduzeća (uključujući ih direktno u program), da ih propita zbog čega se kasni s radovima i da li su oni sposobni da ispune svoje obećanja. Navikao ih je da revnosnije rade i da drže čašu s vodom i šećerom uz telefon za slučaj da ih pozove. Zbog toga je imao probleme sa političarima. Njegovom zaslugom Beograd je dobio maratonsku trku, pešačku subotu, trku uz stepenice Beograđanke, fontanu "Vrelo života", triatlon na Adi Ciganliji, ski stazu na Košutnjaku, platane na Trgu Nikole Pašića umesto parkinga... Do kraja života je bio organizator brojnih humanitarnih akcija za bolesne i ugrožene sugrađane. Od Udruženja novinara Srbije dobio je nagradu za životno delo.

         
Nikola Spasić (1838 - 1916)   Luka Ćelović - Trebinjac (1854-1929)   Jovan Bulj (1939 - 2010)
Nikola Spasić

Bio je jedan od najbogatijih i najhumanijih Beograđana. Svu svoju imovinu (koja je u to vreme imala vrednost skoro kao Nobelova fondacija) zaveštao je srpskom narodu. Kapital je stvarao kao trgovac platnom i prerađenom kožom, oprezan u

  Luka Ćelović Trebinjac

Bio je čuveni beogradski trgovac i jedan od najbogatijih ljudi u gradu. Dobrovoljac u hercegovačkom ustanku protiv Turaka (u kome biva ranjen) kao i u oba srpsko-turska rata krajem 19. veka. Jedan je od osnivača Beogradske zadruge (novčanog fonda za pomoć sirotinji i sitnim trgovcima). Njegovim

  Jovan Bulj

Jova je najpoznatiji saobraćajni policajac koji je ikada radio na beogradskim ulicama. Slavu je stekao elegantnim, baletskim pokretima kojima je regulisao saobraćaj na izlasku iz tunela na kod Doma omladine, na Terazijama i na raskrsnici kod "Londona". Uvek u besprekorno čistoj beloj

poslu i štedljiv. Živeo je skromno, bez suvišnog luksuza. Prema svim mušterijama se ophodio podjednako, bez obzira na njihovu platežnu moć i nikada nije odustajao od svojih principa. Uživao je ugled čestitog i mudrog čoveka čije se mišljenje o mnogim stvarima tražilo. Nikada se ni sa kim nije sudio. Za gubitak pri pozajmici nije krivio one kojima pozajmljuje već sebe što je to činio. Lako zarađene pare nije voleo. 1876. godine učestvuje u ratu protiv Turaka kao redov-konjanik. U kasnijim ratovima je kao vojni liferant bio oslobođen vojne obaveze (pravio je opanke za vojsku). Bio je predsednik Berze, predsednik Prometne banke i član upravnog odbora Narodne banke. Krajem 19. veka otkupljuje deo srpskog inostranog duga. U dvorištu Palilulske osnovne škole podigao je kuću za "đačko sklonište", a dodeljivao je i godišnju novčanu pomoć i nagrade za najbolje đake. Bio je član Glavnog odbora četničke organizacije koja se borila za oslobođenje južne Srbije od Turske okupacije i jedan od njenih finansijera. Slao je krišom crkvena zvona, knjige, novac kao pomoć okupiranom narodu. 1912. godine u zgradi Uprave monopola (koju je u tu svrhu zakupio)  za ranjenike sa fronta organizuje pomoćnu bolnicu koju je snabdeo svom potrebnom opremom, lekovima i hranom, a plaćao je i medicinsko osoblje. Oporavljene pacijente je ispraćao uz novčanu pomoć. Smatrao je svojom dužnošću da pomaže srpski narod. Posle rata sav bolnički inventar sa preostalim medicinskim materijalom poklanja Crvenom krstu. Zgradu na uglu Kneza Mihaila i Vuka Karadžića poklanja narodnom invalidskom fondu "Sveti Đorđe". Za života je odlikovan Takovskim krstom IV stepena i ordenom Svetog Save III stepena. Umro je u izbeglištvu na Krfu 1916. godine. Sahranjen je u crkvi na Topčiderskom groblju koju je podigao kao svoju zadužbinu. Celokupnu svoju imovinu zaveštao je srpskom narodu testamentom, sa ciljem da njeni prihodi posluže unapređenju srpske privrede i društva. Imovina je obuhvatala gotovinu, deonice, zgrade u Kneza Mihaila 19, 33 i 47... Prema želji Nikole Spasića i od njegove ostavštine izgrađene su: Gradska bolnica u Beogradu (danas KBC "Zvezdara"), bolnice u Kumanovu i Krupnju, Dom za iznemogle i sirote građane u Knjaževcu. Aktivnosti Zadužbine na unapređenju srpske privrede obuhvatale su: sađenje sortnih voćnjaka, sađenje vinograda, mere za poboljšanje proizvodnje sireva i kajmaka, održavanje kurseva za unapređenje pčelarstva, pomaganje srpskog privrednog društva, priređivanje poljoprivredne izložbe svake godine... Nepokretna imovina Zadužbine je u oslobođenom Beogradu nacionalizovana, zapuštena i opljačkana. Svi projekti Zadužbine su prekinuti. Jedna mala ulica u centru grada nosi njegovo ime.

 

veštim upravljanjem i ulaganjem Fond se brzo razvijao pa je počeo da se bavi i osiguranjem imovine. Sve do smrti biraju ga za predsednika upravnog odbora Narodne banke Srbije. I pored sveg bogatstva živeo je veoma skromno. Njegovom zaslugom je deo Karađorđeve ulice oko hotela "Bristol" postao najotmeniji deo grada u prvoj polovini 20. veka. Napravio je tada najlepši park u gradu (danas zapušten i nevešto obnovljen, poznat po pogrdnom nazivu "Picin park"), izgradio je ceo blok lepih zgrada u Karađorđevoj ulici (od Kameničke do Kraljevića Marka), hotel "Bristol", palatu Beogradske zadruge (danas poznatije kao zgrada Geozavoda) i sve to poklonio Beogradskom univerzitetu. Posle 2. svetskog rata sva ta imovina je nacionalizovana a kasnije uglavnom i privatizovana. Po Luki Ćeloviću u Beogradu nije nazvana nijedna ulica.
  

 

uniformi, sa belim rukavicama i dobro raspoložen, nije propuštao da poželi "dobar dan" damama vozačima koje su usporeno prolazile kraj njega. Vozači su strpljivo i bez nervoze čekali da odigraju ulogu koju im je namenio ovaj dirigent sa belim šlemom, a publika na trotoaru je znala aplauzom da nagradi neke bravure. Beograđani su bili ponosni što ga imaju i rado su dovodili svoje goste na raskrsnicu u centar grada da im pokažu jednu od njegovih znamenitosti. Bio je poznat i van granica tadašnje Jugoslavije. Englezi su imali prilike da gledaju kako reguliše saobraćaj na Pikadiliju, a predstavljen je i Kraljici Elizabeti II. Posle preranog penzionisanja (bio je pričljiv kad popije malo više, a Tito i još neki političari su mu tada bili omiljena tema) radio je dugo godina kao prodavac u trafici u bloku 70 na Novom Beogradu, zajedno sa svojom suprugom Evom.
  

Momčilo Momo Kapor (1937-2010)   Milorad Pavić (1929-2009)
Momo Kapor

Jedan je od najčitanijih srpskih pisaca, slikar i novinar. Mnoge generacije mladih su se vaspitavale njegovim knjigam u kojima je glavni junak najčešće bio - Beograd. Ne samo da ih je pisao nego je većinu njih i ilustrovao jer je bio izuzetan crtač. Boem, hedonista, šarmer, i odan prijatelj. Bio je i filmski

  Milorad Pavić

Pisac, prevodilac, univerzitetski profesor, član Srpske akademije nauka i Krunskog saveta. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja, bio je nominovan i za Nobelovu nagradu. Njegova dela su prevedena na 36 svetskih jezika, a među njima je najpoznatije "Hazarski rečnik". Napisao je i knjigu posvećenu

scenarista ("Valter brani Sarajevo"). Dobar početak za upoznavanje s Momom su knjige "A Guide to the Serbian Mentality" i "Ada" koje možete da nađete u beogradskim knjižarama. Njegovo spomen-obeležje se nalazi na Adi Ciganliji kod savskog kupatila.
  

 

svom rodnom gradu, Kratku istoriju Beograda. Njegov spomenik u Beogradu se nalazi u Tašmajdanskom parku, zahvaljujući donaciji Azerbejdžana (postojbine Hazara) kojom je obnovljen park. Njegov spomenik u Moskvi se nalazi ispred Biblioteke stranih jezika.
  

Bratislav Braca Petković   Duško Gojković
Bratislav Petković

Dramski pisac i pozorišni reditelj, Beograđanin neiscrpne energije. Kolekcionar je starih i retkih automobila i motocikala. Osnivač je Muzeja automobila u kojem je predstavljen najveći deo njegove bogate kolekcije. Muzej se nalazi u prostoru prve javne garaže u Beogradu (iz 1929. godine).

  Duško Gojković

Džez trubač i kompozitor koji kaže da je "pupkom vezan za Beograd". Ima impresivnu listu diskografskih izdanja (preko 160), samostalnih i onih na kojima je gostovao kao muzičar na izdanjima svojih kolega. Njegov CD "Samba Do Mar" je postigao veliki uspeh u svetu i nagrađen je prestižnom

Muzej ima i bogatu zbirku fotografija i opreme, vezane za automobilizam. Sve automobile iz kolekcije Bratislav Petković je godinama strpljivo nabavljao, popravljao i rekonstruisao koristeći autentične delove i opremu, i većina njih je u voznom stanju i registrovana. Potpredsednik je Udruženja dramskih pisaca Srbije i bivši ministar kulture i informisanja u Vladi Republike Srbije. Od početka mandata mu je osporavana stručnost jer je i vlasnik porodične poslastičarnice (najstarije u gradu, iz 1903. godine).

 

nagradom udruženja nemačkih muzičkih kritičara. Ovo su neka od legendarnih imena džez muzike sa kojima je svirao: Chet Baker, Stan Getz, Maynard Ferguson, Kenny Clarke, Gerry Mulligan, Sonny Rollins, Clark Terry, Woody Herman, Dizzy Gillespie, Dexter Gordon, Miles Davis... Studirao je na Beogradskoj Muzičkoj akademiji i Berkliju, živi u Nemačkoj ali i dalje svake godine drži koncerte u Beogradu, najčešće sa Big bendom radio Beograda u kome je sa 18 godina i počeo karijeru.

         
Branislav Nušić (1864-1938)   Olivera Katarina   Pavle Paja Vuisić (1926-1988)
Branislav Nušić

Bio je dramski pisac, novinar, fotograf, dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu, upravnik Narodnog pozorišta u Sarajevu i Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, osnivač pozorišta u Skoplju, član Srpske akademije nauka. Diplomirao je prava. Borio se u srpsko-bugarskom ratu 1885.

  Olivera Katarina

Glumica i pevačica. Poznata je po izuzetnom glasu i specifičnoj interpretaciji ciganskih romansi, francuskih šansona  i izvornih narodnih pesama iz Srbije. Glumila je u petnaestak filmova. Prvi veliki uspeh postigla je ulogom Koštane u Narodnom pozorištu u Beogradu. Najpoznatija njena uloga je iz

  Pavle Vuisić

Bio je, po mišljenju mnogih kritičara i kolega, najbolji srpski filmski glumac (pozorište ga nije interesovalo). Smatrali su ga i jednim od najboljih evropskih glumaca. Orson Vels je tvrdio da je Paja bolji od njega. Dobitnik je mnogih nagrada za svoje uloge. Sve je ovo još zanimljivije kada se

godine. Bio je i diplomata, vicekonzul u Prištini (tada u Osmanskom carstvu) i opisivao stradanja srpskog stanovništva. Tokom aneksione krize 1908. godine, predvodeći demostrante koji su tražili rat sa Austrougarskom pokušao je na belom konju da uđe u Ministarstvo spoljnih poslova. Tokom I svetskog rata povlačio se sa srpskom vojskom preko Albanije. U tom ratu mu je poginuo sin jedinac. Jednom je rekao: "Moj humor, izazivajući smeh na usnama, ublažava surovost života." Njegove komedije ne zastarevaju i njegovi likovi su aktuelni u svakom vremenu.

 

filma "Skupljači perja" Aleksandra Petrovića koji je nagrađen na filmskom festivalu u Kanu. Pesma koju je tada pevala - "Đelem, Đelem", postala je zahvaljući njoj popularna širom sveta i prihvaćena kao nezvanična himna Cigana. U to vreme je smatrana jednom od najlepših žena u Evropi. Održala je i neverovatna 72 (sedamdeset i dva) uzastopna koncerta u Pariskoj Olimpiji. Dugo godina je bila ignorisana od filmskih producenata, nedavno se vratila na scenu ulogom u filmu Čarlston za Ognjenku i koncertima u Sava centru.

 

doda da je Paja nekoliko puta odbijan na prijemnom za Akademiju. Bio je neškolovani glumac koji nije voleo snimanja i koji nije izgovarao tekst kako je napisan. Ipak, bio je sposoban da odigra bilo kakvu ulogu bez greške. Nije se pretvarao, govorio je svima ono što je mislio. Bio je boem, pesnik, graditelj čamaca i mornar. Napuštao je Beograd nerado, samo zbog odlaska na snimanja, a najviše je voleo da provodi vreme sa društvom u kafanama i na svom splavu na Savi. Voleo je jednu ženu i ostao je s njom do kraja života.

         
Đorđe Stanojević (1858-1921)   Tadija Sondermajer (1892-1967)   Vukosav - Vuk Bojović (1940-2014)
Đorđe Stsnojević

Fizičar, astronom, fotograf, Rektor Univerziteta u Beogradu (od 1913 do 1921). Organizovao je jedinu posetu Nikole Tesle Beogradu. Projektovao je i učestvovao u gradnji prvih hidroelektrana u Srbiji, zaslužan je za elektrifikaciju Beograda i uvođenje u Beograd javne električne rasvete.

  Tadija Sondermajer

Pilot, inženjer, osnivač i direktor prvog srpskog i jugoslovenskog avio prevoznika “Aeroput” (kasnije JAT, danas Air Serbia). Da bi promovisao ideju i prikupio novac za osnivanje Aeroputa, leteo je na dvokrilcu od Pariza do Bombaja i nazad do Beograda gde ga je dočekalo skoro 30.000 građana.

  Vukosav - Vuk Bojović

28 godina je bio direktor Zoološkog vrta u Beogradu. Preuzeo ga je u zapuštenom stanju, sa šezdesetak životinja, a ostavio ga je uređenog i proširenog, sa preko 2000 životinja. Uspeo je da ljubavlju prema stanovnicima vrta, snalažljivošću i jakoj volji, prevaziđe nedostatak finansijskih sredstava i napravi

Bavio se i fotografijom - autor je prve fotografije u boji u Srbiji i prve foto-monografije u boji - “Srbija u slikama”. Napravio je mapu zvezdanog neba iznad Srbije, osnivač je (kao delegat Srbije) Međunarodnog instituta za hlađenje, autor je knjige “Industrija hladnoće”. Doneo je prvi rentgenski aparat u Srbiju. U Parizu je objavio monografiju “Bombardovanje beogradskog univerziteta”. Njegovo ime nosi ulica u Novom Beogradu, a njegova bista se nalazi u Masarikovoj ulici. Povodom dana Elektroprivrede Srbije dodeljuje se nagrada Đorđe Stanojević.

 

Jedan je od osnivača “Aerokluba” u Beogradu. Bio je dobrovoljac u Prvom balkanskom ratu, konjički oficir i pilot u I svetskom ratu. Poštedeo je život Milošu Crnjanskom u dvoboju pištoljima. Posle II svetskog rata nove vlasti su ga osudile na smrt jer je bio Kraljev izaslanik, kasnije je pomilovan ali nikad više nije leteo (ni kao putnik) jer to sebi nije mogao da priušti. Odlikovan je Karađorđevom zvezdom sa mačevima, Albanskom spomenicom, Francuskim ratnim krstom i Legijom časti, Zlatnom i Srebrnom medaljom za hrabrost. U Beogradu ništa nije nazvano po njemu.

 

jedan od prepoznatljivih simbola Beograda. Vrt je dans poznat po reprodukciji mnogih životinjskih vrsta, posebno belih lavova. Razmenjivao je životinje sa brojnim svetskim zoo-vrtovima i pomagao je osnivanje novih. Osnivač je Dečjeg maratona koji se svake godine održava u vrtu. Bez obzira na različita uverenja o držanju divljih životinja u urbanim sredinama, činjenica je da je Vuk napravio jedno od najuređenijih i najposećenijih mesta u Beogradu. Vuk je bio vajar po profesiji, a po hobiju televizijski voditelj, boem i džudista.

         
Veselin Čajkanović (1881-1946)   Ljubomir Vračarević (1947-2013)   Vojvoda Petar Bojović (1858-1945)
Veselin Čajkanović

Legendarni profesor Beogradskog univerziteta, akademik, dekan Filozofskog fakulteta, honorarni nastavnik Bogoslovskog fakulteta... Klasičnu filologiju je studirao i doktorirao u Nemačkoj. Učestvovao je kao dobrovoljac i rezervni oficir u balkanskim ratovima i I svetskom ratu. Učestvovao je u oslobađanju

  Ljubomir Vračarević

Srpski samuraj, Majstor (10. dan - SOKE) i tvorac realnog aikidoa, majstor džudoa (1.dan) i džiu-džice (8.dan). Obučavao je policijske i specijalne vojne jedinice nekoliko zemalja, kao i telohranitelje raznih svetskih državnika. Odlikovan je za saradnju sa ruskom jedinicom ALFA. Njegov realni aikido je

  Vojvoda Petar Bojović

Oslobodilac Beograda u I svetskom ratu, heroj balkanskih ratova, jedan je od četvorice slavnih srpskih vojvoda. Nosilac je brojnih domaćih i stranih odlikovanja uključujući i orden velikog oficira Legije časti. Komandovao je Prvom armijom koja je probila Solunski front i u nezadrživom naletu za 45 dana

Beograda. Odlikovan je srebrnom i zlatnom medaljom za hrabrost, Ordenom Belog orla sa mačevima, Ordenom Svetog Sava i Ordenom velikog oficira Francuske Legije časti. Najznačija dela: Stara srpska religija i mitologija, Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama i (do sada neprevaziđeni) prevodi sa grčkog i latinskog. Zbog toga što je i za vreme II svetskog rata bio na položaju dekana, komunisti su ga proterali sa Univerziteta, oduzeli mu pravo glasa i pravo na bilo kakav prihod. To je prouzrokovalo bolest i smrt omiljenog profesora među beogradskim studentima. Po njemu nosi ime jedna ulica na periferiji Beograda.

 

postao redovan predmet na Vojnoj akademiji. 2003. godine je primljen u američku "Kuću slavnih" kao Grandmaster. Napisao je više knjiga o samoodbrani i bio član tridesetak međunarodnih organizacija i udruženja. 2007. godine je osnovao u Beogradu Evropsku kuću slavnih za borilačke veštine i sportove. Imao je običaj da nekoliko puta godišnje odlazi u manastir Hilandar da pomaže monasima u raznim poslovima. Bio je posvećen svojoj misiji i učenici su ga obožavali. Mnoga beogradska deca su prošla kroz njegovu školu gde su osim tehnike mogla i da nauče kako da postanu bolji ljudi.

 

prešla 600 km i 1. novembra ušla u Beograd. Drugi svetski rat je proveo kao ratni zarobljenik (u kućnom pritvoru). 1944. godine, u njegovoj 87. godini, brutalno su ga pretukli komunisti - novi oslobodioci Beograda, da bi došli do njegove lepe kuće u Trnskoj ulici. Vojvoda je umro nekoliko dana kasnije od posledica prebijanja, a komunisti su proglasom preko radija i pretnjom hapšenjem zabranili da bilo ko prisustvuje njegovoj sahrani. Po njemu je nazvana ulica koja ide oko Donjeg grada Beogradske tvrđave i spaja Karađorđevu i ulicu Cara Dušana. Njegova bista je postavljena u parkiću kod Kalenić pijace.


 
Početna strana | Dolazak u Beograd | Smeštaj u Beogradu | Korisne informacije | Saobraćaj u Beogradu | Srpska kuhinja | Rakija i vino | Restorani | Kafe-barovi | Noćni život | Najave događaja
 Život u Beogradu | Poznati Beograđani | Beogradska tvrđava | Ulica Kralja Petra | Kalenić pijaca | Muzeji u Beogradu | Beogradske reke | Izleti van Beograda  | Kupovina u Beogradu

©2012-2014 ALATKA | Uslovi korišćenja | English | Српски - ћирилица | kontakt: belgrade.ala@gmail.com