Manastir Manasiju je početkom 15. veka podigao Despot Stefan Lazarević, čuveni vitez koji je obnovio srušeni Beograd i proglasio ga za srpsku prestonicu. Manastirska crkva je posvećena Svetoj Trojici i u njoj je pored brojnih razaranja sačuvan deo predivnih fresaka iz 15. veka kao i mošti Despota Stefana. Manasija je ženski manastir i u suvenirnici možete da kupite med, sokove, vezenu odeću i druge stvari koje monahinje same prave. Zidovi i kule manastira su jedno od najbolje sačuvanih srpskih srednjevekovnih utvrđenja. Možete se i prošetati njima ako ostavite 500 dinara u suvenirnici dobićete ključ od kapije za ulaz na zidine.

Nije preporučljivo da u takvu šetnju vodite malu decu jer zidine nisu obezbeđene nikakvom ogradom i na posetiocima je da vode računa o svojoj bezbednosti. Najbolje vreme za obilazak je između 10 i 16 časova. Resavska pećina je duga oko 4,5km, a za posetioce je uređena staza od 800m. Tokom cele godine u pećini je konstantna temperatura od 7°C, a vlažnost vazduha 80-100% (obavezno ponesite

neku jaknu i obuću koja se ne kliza). Dvorane i pećinski nakit koji ćete videti su izvanredne lepote i vredi da sačekate sat vremena na obilazak sa vodičem (naime, ako dođete u manjem broju od onog koji je potreban da se popuni grupa za obilazak, onda ćete čekati obaveznih sat vremena da se još neko pojavi.

Ako se niko više ne pojavi onda će vodič samo vas voditi u obilazak, što je i bolja varijanta od velike grupe). Ispred pećine se nalazi centar za posetioce (kafe-bar, internet, toalet, suvenirnica). Cena ulaznice je 350 dinara, a radno vreme od 9 do 17 (leti i duže). Pojedinačne posete pećini su moguće od 1. aprila do 15. novembra, van tog perioda samo za organizovane grupe uz prethodnu najavu.
www.resavskapecina.rs 

Vodopad Lisine je osim za hidrologe zanimljiv i široj populaciji jer se u njegovom podnožju nalaze 2 pristojne kafane, pravo mesto za predah posle posete pećini. Preporučujemo da probate rakiju šljivovicu, vruću domaću pogaču koja se peče samo za vas i kajmak od ovčjeg mleka ili pastrmku iz njihovog ribnjaka. Restoran "Vodopad", radno vreme: 8-23, vodopad.co.rs. Kroz parking i baštu restorana "Vodopad" se dolazi do samog vodopada i druge kafane, "Lisinski raj" (parking je besplatan samo ako koristite onaj u čiju kafanu idete, pa obratite pažnju na to). Na putu od Manastira Manasije ka Resavskoj pećini sa leve strane ćete naići na Park minijatura u kome su izložene makete srednjovekovnih srpskih manastira izrađenih u razmeri 1:17. Park je otvoren od 1. aprila do 1. novembra, od 10 do 18, cena ulaznice je 100 dinara (u sklopu parka je parking i kafe-bar).

Uputstvo: od Beograda vozite autoputem ka Nišu, isključujete se za Svilajnac posle koga nastavljate za Despotovac. Manastir je 2 km od Despotovca, pratite putokaze na važnijim raskrsnicama. Do manastira vam treba oko sat i po vremena vožnje od Beograda (132km, putarina 310 din). Kada se iz manastira vratite u Despotovac, videćete na prvoj raskrsnici putokaz za Resavsku pećinu (levo), koja je udaljena oko 20 km. Na putu ka pećini naići ćete na raskrsnicu s putokazima: levo za vodopad Lisine (oko 5km), desno za Resavsku pećinu (oko 6km). Kada se posle posete pećini vratite do ove raskrsnice i krenete za vodopad Lisine, naići ćete na restoran Lisine ali to nije cilj vašeg puta već nastavljate dalje i put vas levo, preko malog mostića, vodi dalje ka vodopadu. Lokalni putevi prolaze kroz sela pa nemojte da vozite previše brzo jer možete da naletite na neku ovcu ili kravu, vozite polako i uživajte u predelima oko vas. Ceo ovaj izlet može da stane u 10 sati (sve sa dolaskom i povratkom u Beograd).

Topola je malo mesto južno od Beograda koje je za vreme Prvog srpskog ustanka protiv Osmanskog carstva bilo administrativni centar slobodne Srbije. Na vrhu brda Oplenac, okružena park-šumom, nalazi se crkva Svetog Đorđa - Mauzolej dinastije Karađorđević. Unutrašnjost crkve je prekrivena veličanstvenim mozaicima koji prikazuju kopije najlepših fresaka iz srpskih manastira. U kripti crkve su sahranjeni preminuli članovi porodice Karađorđević (osim Karađorđa i Kralja Petra I, njihove grobnice se nalaze u centralnom delu crkve). Crkvom dominira masivni polijelej (luster), koji je napravljen od istopljenog oružja preostalog od I svetskog rata, a koji ima oblik naopako postavljene kraljevske krune, u znak žalosti zbog propasti Srbije posle Kosovske bitke. Na platou ispred crkve nalazi se kuća u kojoj je živeo Kralj Petar I tokom gradnje crkve, u njoj je danas skromna izložba predmeta porodice Karađorđević (najveći deo pokretnih stvari je nestao za vreme komunističke vlasti posle II svetskog rata).
Ulaznica za ceo kompleks na Oplencu košta 300 dinara (čuvajte je jer će vam je tražiti u svakom od objekata), radno vreme: 8-19. Oplenački kraj je poznat po vinogradima pa ćemo vam predložiti da posetite tri vinarije u kojima možete da probate ili kupite vino. Najbliži je Kraljev podrum koji se

  

  

  
Uputstvo: od Beograda vozite autoputem ka Nišu, isključite se za Aranđelovac/Mladenovac, pratite put do velike raskrsnice na ulazu u Mladenovac i držite desno (ne ulazite u naselje) ka obilaznici, pratite putokaze za Topolu/Oplenac (71km, putarina 90 din). Na raskrsnici u centru Topole skrećete levo pa zatim desno, pratite putokaze za mauzolej na Oplencu. Parking je posle kapije kompleksa, do crkve se ide peške (nije daleko). Do vinarije Aleksandrović se iz Topole stiže tako što u povratku skrenete levo na raskrsnici u centru i pratite putokaze za selo Vinča i vinariju. Do Kraljeve vinarije stiže se tako što na raskrsnici u centru skrenete desno ka Beogradu pa kod pumpe opet desno i čim vidite vojni avion izložen na uzvišici sa desne strane, spremite se da skrenete desno, videćete vrlo brzo putokaz za Kraljevu vinariju. Posle obilaska ovih vinarija krećete istim putem kojim ste došli (ka Beogradu), s tim što na raskrsnici (kružnom toku) umesto za Beograd skrećete levo ka Aranđelovcu. Neposredno pre ulaska u grad naići ćete na putokaz za Beograd (desno), skretanje je oštro (oko 130°). Taj put prolazi kroz selo Vrbica i posle otprilike 1km videćete putokaz za restoran Tarpoš (levo). Vozićete kraće vreme makadamskim putem (sporo, ne dižete prašinu da vas ne upucaju seljaci) koji vodi pravo do restorana. Po povratku iz restorana kad naiđete na asfaltni put skrećete levo, da biste se vratili za Beograd.

nalazi u podnožju Oplenca sa njegove južne strane. Pre nekoliko godina je obnovljena proizvodnja vina iz Kraljevskih vinograda. Nekada su Karađorđevići na Oplencu pravili uglavnom belo vino, za crveno je Kralj Aleksandar kupio imanje kod Demir kapije (u današnjoj BJR Makedoniji). Kraljev podrum danas proizvodi vina od belog sovinjona, šardonea i kaberne sovinjona, ta vina možete ovde i da kupite. Vinarija Aleksandrović se nalazi u obližnjem selu Vinča. Proslavila se belim vinom Trijumf, vinu pravljenom po originalnoj recepturi najboljeg vina kraljeve vinarije, koju im je iz emigracije poslao dvorski podrumar Živan Tadić. Osim Trijumfa, danas proizvode veliki broj crvenih, belih i penušavih vina koja možete da probate i kupite u vinariji (radno vreme 7-17). Obilazak vinarije uz degustaciju i zakusku se unapred zakazuje, minimalan broj je 10 osoba, Tel: 034/826-555. Vinarija Vrbica se nalazi u blizini Aranđelovca, proizvodi bela i crvena vina (preporučujemo merlo Tarpoš i kaberne sovinjon Orašac), kao i jedan od najboljih srpskih rozea. U sklopu vinarije se nalazi restoran Tarpoš, okružen sa 10 hektara vinograda. Ovde možete da ručate (hrana je vrlo dobra), sa terase restorana se pruža predivan pogled na okolinu. Radno vreme tokom cele godine: Uto-Ned. 11-23, ne radi ponedeljkom. Ceo ovaj izlet može da stane u 8 sati (sve sa dolaskom i povratkom u Beograd, zavisi koliko se zadržavate u vinarijama).
Mnogi Beograđani se zadovoljavaju kraćom verzijom ovog izleta: završe put već na prilazu Mladenovcu, u kafani MB, na jagnjećem pečenju i pivu. Taj deo sa kafanama pored puta je opasan jer vozači naglo staju, pa vozite pažljivo.

Put vas vodi u jedan od najlepših predela Srbije, planiski kraj sa tri jezera - Zlatarskim, Radoinjskim i Uvačkim. Dva dana na čistom planinskom vazduhu, prirodna hrana, duge šetnje i raznovrsni izleti su ono što vas čeka ako krenete na ovaj put. Etno selo Vraneša se sastoji od nekoliko drvenih kuća koje kombinuju autentični seoski doživljaj sa blagodetima civilizacije (zatvoreni bazen, spa centar sa masažom i saunom, hidromasažne tuš kabine u sobama, wi-fi i tv...). U restoranu sa otvorenim ognjištem služe specijalitete iz tog kraja Srbije. Obeleženo je nekoliko staza za šetnju po prirodi, a blizina Ibarske magistrale vam pruža dobru vezu za odlazak na izlete.

Ne biste trebali da propustite vožnju čamcem meandrima reke Uvac (Tel: 060/0685-214) i posetu manastiru Mileševa (prva polovina 13. veka, u manastirskoj crkvi se nalazi čuvena freska sa Belim anđelom). Vožnja čamcem meandrima Uvca vam pruža priliku da se popnete na neki od vidikovaca (uz prethodnu najavu, oko 2 sata pešačenja ukupno), posetite Ledenu pećinu, uživate u pogledu na brojne

Uputstvo: iz Beograda se do Zlatara i Uvca stiže Ibarskom magistralom, preko Ljiga, Gornjeg Milanovca, Čačka i Užica. Udaljenost do Kokinog broda (gde se skreće ka selu Vraneša) je oko 250km ili oko 4-5 sati vožnje. Put prolazi kroz dosta naseljenih mesta, ograničenja brzine su od 50 do 80km na čas. Budite oprezni kad vozite magistralom jer se s vremena na vreme pojavi neki ludak koji pretiče preko pune linije ili u krivinama. Ono što vas čeka na kraju puta vredi uloženog vremena i oporaviće vas od vožnje u roku od 5 minuta! Duž magistrale ćete videti brojne kafane koje mame goste pečenjem, ali se trudite da se koncentrišete na vožnju.
Zgodno mesto za pauzu je neki od splavova u Ovčarsko-kablarskoj klisuri (posle Čačka, iza brane) gde možete da popijete kafu ili pojedete riblju čorbu. Sledeću pauzu možete da napravite na planini Zlatibor (npr. na ranču sa mini zoo-vrtom koji se nalazi odmah pored puta, imaju odlične vruće lepinje sa kajmakom). U povratku, pauzu možete da napravite u selu Zlakusa (odmah posle Sevojna videćete putokaz za Zlakusu desno), poznatog po majstorima grnčarskog zanata i Terzića avliji.

ptičje vrste uključujući i beloglave supove kojima je ovo prirodno stanište. Možete i da se bavite pecanjem ili vozite kajak. U zimskih mesecima nema mogućnosti za izlet čamcem i penjanje na vidikovce, ali i dalje može da se ode u etno selo - putevi su prohodni i za vreme velikih snegova (Ibarska magistrala se obavezno čisti, a i etno selo ima mehanizaciju za čišćenje svog prilaznog puta).
Za svaki slučaj, na raspolaganju vam je i heliodrom, ako imate dovoljno novca da helikopterom doputujete iz Beograda. U sobama će vam biti na raspolaganju drva za loženje  kamina i jagnjeća koža ispred njega, a poseban doživljaj je plivanje u bazenu dok kroz staklene zidove gledate planinu pod snegom.
Ako vam je smeštaj u etno selu previše skup ili želite da boravite u autentičnom srpskom seoskom domaćinstvu, preporučujemo smeštaj u kući porodice Luković (selo Akmačići, www.zlataretnouvac.rs). Planinski med, domaća rakija i kiselo mleko, pita od heljde i jaretina u mleku je deo onoga što se služi gostima.