Tradicionalno srpsko piće je rakija šljivovica. Smatra se lekovitom i koristi za spoljnju i unutrašnju upotrebu. Pravi se od raznih sorti šljiva, a najbolja je od šljive požegače. Svaki seoski domaćin koji drži do sebe ima kazan i pravi svoju rakiju. Pored šljive, dobra rakija se pravi od kajsije, grožđa (Loza), kruške (Viljamovka), dunje, jabuke, meda (Medovača), a mešanjem rakije sa lekovitim travama dobija se travarica, komovica i kleka. Dame vole višnjevaču i orahovaču.

Dobra rakija se pravi od zrelih i zdravih, neprskanih voćnih plodova. Uklanjaju se nedozreli i kvarni plodovi, kao i koštice. Zdravi plodovi se usitne i stavljaju na vrenje u čisto bure koje se napuni do 80% zapremine i zaštiti od spoljnih uticaja. Kad se završi vrenje ne treba odlagati destilaciju. Pozovu se komšije i prijatelji da se vreme provedeno pored kazana prekrati razgovorom i degustacijom. Za rakiju se koristi srednji deo destilata koji ima oko 30 procenata alkohola. Ta "mekana" rakija se zatim ponovo stavlja u opran kazan i ponavlja se postupak. I dalje se izdvaja samo srednji deo destilata, tako da se od 100 litara "meke" dobije tridesetak litara jake rakije. Srbi destilovanje zovu pečenje, a dvaput destilovanu rakiju - Prepečenica.

Rakija se "peče" polako, na tihoj vatri, da ne bi zagorela. Dobra rakija sadrži 40 do 45 procenata alkohola, klizi niz grlo, greje stomak i ne peče usta. Rakija se pre upotrebe skladišti u staklenoj ambalaži dva meseca (za nestrpljive) ili u hrastovim buradima nekoliko godina (za hedoniste). Servira se ohlađena na podrumsku temperaturu, u malim čašama ili čokanjima (mala staklena flaša za rakiju). Pije se pre ili posle jela (znači, tokom celog dana), ali umereno, jer ako preterate nećete biti sposobni da uživate u njoj i osetite miris voća.

    
Kada u restoranu želite da naručite rakiju, pitajte da li imaju neku "domaću", jer su one bolje od industrijski proizvedenih rakija. Konobari će vam najčešće predložiti dunju ili kajsiju (jer su slabijeg karaktera pa ih stranci lakše prihvate), ali ako želite da probate "kraljicu" rakija, onda probajte Šljivovicu.

Ako želite da kući kao suvenir ponesete flašu rakije, preporučujemo "Jelički dukat", "Gordu", "Žutu osu", šljivovicu manastira Kovilj ili "Staru sokolovu rakiju" (onu od 12 godina). Iako navedene vrste spadaju u skuplje rakije, jeftinije su i bolje od najboljih alkoholnih pića pravljenih od žitarica i po kvalitetu mogu da se mere sa dobrim konjacima.
Domaću (seljačku) rakiju kupujte po preporuci jer ima onih koji za pečenje koriste sorte šljiva koje nisu dobre za rakiju, pa dodavanjem šećera "poboljšavaju" ukus. To nije prava rakija, a uz to će vas od nje boleti glava.
Dobro mesto da se prvi put upoznate sa rakijom je

Rakia Bar (A: Dobračina 5, Tel: 3286-119, www.rakiabar.com. Radno vreme: Pon-Ned. 9-24). Tu možete da birate između stotinak različitih vrsta klasičnih i specijalnih rakija iz različitih krajeva Srbije. Uz rakiju služe i meze.

Kvalitetne rakije možete da kupite u prodavnici Rakia&Co,Terazije 42, Tel: 2643-158. Radno vreme: 9-21, ne radi nedeljom. Tu ćete na jednom mestu naći najveći izbor rakija i solidan izbor slatkiša, vina i suvenira. Svakog decembra u Beogradu se održava festival Rakije - www.rakijafest.com

Srbija ima dugu tradiciju proizvodnje vina. Proizvodnju vina na ovim prostorima su pokrenuli Rimljani u 3. veku kada je car Prob (rođen na teritoriji današnje Srbije) zasadio vinovu lozu na padinama planine Fruška gora. U vreme srpske srednjevekovne dinastije Nemanjića zabranjeno je dodavanje vode u vino i vodilo se računa o načinu služenja vina (zabeležen je prigovor ugarskom dvoru jer su tokom
svečane večere služili toplo vino, dok je u Srbiji bio običaj da se vino pre služenja rashlađuje). Proizvodnja vina je trajala sve do okupacije Srbije i Ugarske od Osmanskog carstva (mada je u manjem obimu nastavljena u nekim delovima današnje Srbije, naročito u fruškogorskim manastirima). Posle oslobađanja od Osmanlija u 19. veku obnavlja se proizvodnja vina u centralnoj Srbiji i vrlo brzo počinje izvoz na bečki dvor, pa čak i u Francusku (jer krajem 19. vek tamošnje vinograde napada filoksera). Posle drugog svetskog rata nestaju mnoge privatne vinarije i proizvodnja vina se nastavlja u velikim industrijskim pogonima gde kvantitet postaje važniji od kvaliteta, u ovom periodu se velike količine vina izvoze u Nemačku. Sredinom devedesetih godina prošlog veka polako se obnavlja proizvodnja vina u privatnim vinarijama i danas postoji velika i raznolika ponuda srpskih vina, od kojih su mnoga odličnog kvaliteta i mogu da pariraju vinima iz poznatijih evropskih vinskih regiona, a u svakom slučaju ih vredi probati jer se najbolje slažu sa hranom ovog podneblja.

Geografska širina srpskih vinskih regiona je slična oblastima Bordo i Rona u Francuskoj, kao i Toskane u Italiji. Najpoznatiji vinski regioni Srbije su Oplenački region (preporučujemo posetu vinarijama Vrbica, Aleksandrović i Kraljevom podrumu), Palićki region (vinarije Zvonko Bogdan i Dibonis), Fruška gora (vinarije Kovačević, Kiš, Živanović i "Do kraja sveta"), Župski region (vinarije Ivanović, Braća Rajković, Spasić, Minić, Radenković, Budimir i Stemina), Smederevski region (vinarije Janko i Radovanović). Od vinarija u ostalim delovima Srbije preporučujemo posetu vinariji Jelić kod Valjeva.

    
Po proizvodnji vina poznati su još i Vršački, Negotinski i Knjaževački region. Oblast u kojoj su se tradicionalno proizvodila najbolja srpska crvena vina danas je teško posetiti jer se nalazi na području Kosova i Metohije i u njemu je od rata 1999. godine gotovo potpuno zaustavljena proizvodnja vina. Ipak, manastir Dečani i Vinarija Antić i pored otežavajućih okolnosti prave zanimljiva vina čvrstog karaktera. Preporučujemo da od belih srpskih vina probate autohtonu Tamjaniku (Vinarija Spasić), Moravu (Jelić) i Trijumf (Aleksandrović), roze vina (koja se najbolje slažu uz srpska kuvana jela, služe se dobro rašlađena) - Varijanta (Aleksandrović), Mina (Vinarija Stemina) ili Tarpoš (Vinarija Vrbica). Od crvenih vina preporučujemo da probate vino Manastira Dečani (Metohija), autohtoni Prokupac Vinarije Ivanović ili Vinarije Braće Rajković, kaberne (barik) vinarije Radovanović ili vino "Zvonko Bogdan". Ako vam se pruži prilika obavezno probajte vino sa Savinog polja, ograničene serije, pravljeno, odležalo i punjeno u srpskom manastiru Hilandar u Grčkoj (Sveta Gora). Autentično desertno vino je čuveni Bermet (Vinarije Živanović ili Kiš, na primer).

U Beogradu, srpska vina možete da nađete u ovim prodavnicama:

Riznica Vina, Ruzveltova 48, Tel: 3089-266. Radno vreme: Pon-Sub. 10-20, ne radi nedeljom. Izvrstan izbor vina, vinski bar, odlične cene.
Compania de Vinos, Kalenićeva 3 (kod Kalenić pijace), Tel: 2436-050. Radno vreme: 9-21, Ned. 9-14:30. Dobar izbor vina, ponekad organizuju degustacije vina koja su na promociji.
Srpska kuća vina, Braničevska 1 (kod

Hrama Svetog Save), Tel: 3836-965. Radno vreme: 9-21, ne radi nedeljom.